Social Icons

петак, 30. децембар 2011.

ЉУБИ МЕ

Љуби далеке чежње страсне:
и кад се усне уморе
и трешње избледе
од јесење туге нејасне,
кад самоћа уплаши жеље
и од стрепње се руке заледе,
кад даљина сузи погледе –
и тад жудно љуби...

Кад немоћ сумњу посеје
док снег на снове веје
и помислиш да ко искрено љуби
осуђен је да губи –
тад најстрасније љуби...

Гледај цвет који расте
и мирише на пољупце
љубави вечно несагореле.

недеља, 25. децембар 2011.

АКО ТИ НЕ СМЕТА

Ако ти не смета
поглед бих ти дотакла
очима збуњеног детета
до дна раја и пакла
тајног ти бескраја.

Неприметно бих завирила
кроз одшкринута врата
твог незнаног, далеког свемира.
Путевима од блата и злата
кренула до врха његовог немира
на прстима газећи по стаклу бола
док не стигнем до звезданих кола
тамо где снови руше зидове јаве.

И слушала с тобом таласање траве
шапутање мајског цвећа
шум топлине лета у гранама дрвећа
док зима све јаче стеже
уморно срце света.

Ако ти не смета
била бих твоја стена
кад ударе таласи судбине
спокој бурног ти дана
јутарњи зрак сред ноћне тмине
близина што спаја недосежне даљине.

Пусти да будем твоја снага
када ти тело клоне
пружена рука за спас
када нада тоне
у мушкости твојој слаба жена
твој корак у боља времена.

Ако ти не смета
чедност бих ти била
у ватри разблудности
блуд у додиру невиности
разум кад срце те вара
закон срца кад разум спутава
истина кад те сумња искушава.

Ако ти не смета
буди ми вера у невери палог света
доказ постојања љубави у људима
песма што се љубоморно скрива
и она што се даје свима.



уторак, 20. децембар 2011.

ЈЕСЕЊА ПЕСМА

Где нестаје летњи сјај:
у свенулој трави, лишћу пожутелом
семену будућег биља
кога чека топли мај?

Кога жале кише децембарске:
заустављен лет птице мајске
вртове нагло букнуле
и убрзо свенуле
маглом јесењом притиснуте?

Пожутела је сад у лишћу трешња
недавно у плоду црвена, врела
у цвету невино бела
насмејана зујањем очараних пчела.

Док ветрови носе последње лишће:
у зимско ледено умирање
или ново пролећно рађање?

понедељак, 12. децембар 2011.

РАНИ МРАЗ

Паде рани мраз
на тек исцвалу ружу,
птица се следи
у тек свијеном гнезду.

Зајеца звоно тупо
објави одлучно смрт
тек рођених жеља;
заглуши звончиће лепршаве
у једном цветном смеху.

Сунце се угаси
у заљубљеном оку –
и завлада снежна белина.

Не, то није празнина,
већ анђеоска бела крила
прекрише свет
укаљан блатом таштина,
лицемерја и заблуда.
 
 
Blogger Templates