ЖИВОТ

Небо се жути
Злокобне облаке
Безбрижно поље не слути.

Сунцокрети подигли главе
Свемоћно сунце славе
Шепури се пшеница
Бујног зрелог лица.

Из неба ведра
Гром покоси зраке
Град паде на поља једра.

Проби се слабашни зрак
Кроз облака густи мрак
Диже се пало поље
С вером у боље.

СУСРЕТ

Поглед
светлост из тмине
блискост даљине.

Топи се лед
буди наш свет
расцвета се сунчев цвет.

Из ништавила роди се живот
мудра, чиста, ведра лица
залепрша крилима птица.

Отпоче лет
у плава јутра
без страха од сутра.

НА РАСКРШЋУ

Не свиће
Дно је све плиће
Дозива даљина
Прозрачна, ведра
Притисла тмина
Пуни недра.

Мами дивљина
Питома, невина
Одлазак - боли
Останак - боли.

На раскршћу два света
Окована стојим
Између коприве и цвета
И срце двојим.

ТРЕБА МИ ПЕСМА

Куда побећи од ове ноћи
од несавршеног грешног себе
од живота што ти непрестано суди
душу крвавим ноктима гребе
од невидљивих замки судбине
од бола што стално из заседе вреба?

Постати несвесна проста амеба
камен хладан, равнодушан
безгласан, заувек утишан?

Куда побећи од овог дана:
у миловања ветрових грана
у птичји свет цвркутом занесен
у треперави одсјај зрака
у белину чистог облака
у исконска шапутања шума?

Постави путоказ крај мог друма
за пут што води у срећнији почетак
у бољи свет у сновима спознат
у скрити кутак душе још непознат
у блистави поглед љубављу изречен
у стих из душе још неизречен.

Да ли тај пут води до тебе?
Измисли га за мене, за нас
почни од мог зачетка
буди ми заштитник, сапутник
водиља од прапочетка.