Social Icons

недеља, 9. септембар 2012.

***

Да смо се срели на пољима зеленог жита
Још снажни, бујни, незрели
У мени младог месеца

Да ли би судбина била распевана птица
Да ли би живот био плодна равница
Да ли би небо увек било плаво и жуто
Без облака, муња, громова
И дани протицали као мирна река
Без вртлога, таласа, ломова

Сваки би дан био недеља
Празнична, блистава, чиста
Свако би јутро било светковина
У славу сунца и рађања
Испијали га као капи најбољег вина
На трпези животног изобиља

Да смо се срели у пролеће
Кад се буди душа биља

понедељак, 3. септембар 2012.

ТИ

Ти, који на плећима носиш
мог живота најтеже бреме
и упорно љубављу пркосиш
времену, даљинама, злу у људима
на својим грудима сејеш плодно семе
мог новог препорођеног живота.

Ти, који будиш распеване птице
у мом гласу, бедрима, стиховима
бојиш дугиним бојама моје лице
и путујеш кроз јаву мојим сновима
дубиш корито набујале реке
крчиш подивљалу стазу до врхова
планина младалачких хтења
где на живот дуго чекају снови.

На твом рамену смирени ветрови
певају тишину расцветаних стена
у твом се загрљају порађају
виле из неиспричаних бајки
твоје су очи узрок месечевих мена.
.
..........................................................
...........................................................
Само с тобом могу бити жена
нежна, страсна, топла, распевана.

ПЕСМА ЗРИКАВАЦА

Удахни животу бесмртне жеље
док у пољупцу трепери страсно
док загрљај порађа свемоћне снове
изговори молитву за љубав безгласно
да и после умирања остане сећање
на твоје топле влажне дланове.

Док се гнездим у крилу твоје нежности
зрикавац нам над главама зриче
праисконску песму љубави
а из модрих гроздова сласт ниче
само желим да слушам тишину
што капље са месечевих облака
и удишем мирис заспалих трава
са твојих раширених груди
док нас од света скрива прозор мрака.

Нек свет лудости решава
нек се боре за безнађе људи
у мени се бура стишава
нека ме нико из љубави не буди
мени се још увек истински живи
и слуша тишина распеваних трава
високо изнад усијаних глава
и испија слатко младо вино
са гроздова чедних жеља
док цврчак цврчи, цврчи...
песму спокоја, лепоте и весеља.
 
 
Blogger Templates