Удахни животу бесмртне жељедок у пољупцу трепери страсно
док загрљај порађа свемоћне снове
изговори молитву за љубав безгласно
да и после умирања остане сећање
на твоје топле влажне дланове.
Док се гнездим у крилу твоје нежности
зрикавац нам над главама зриче
праисконску песму љубави
а из модрих гроздова сласт ниче
само желим да слушам тишину
што капље са месечевих облака
и удишем мирис заспалих трава
са твојих раширених груди
док нас од света скрива прозор мрака.
Нек свет лудости решава
нек се боре за безнађе људи
у мени се бура стишава
нека ме нико из љубави не буди
мени се још увек истински живи
и слуша тишина распеваних трава
високо изнад усијаних глава
и испија слатко младо вино
са гроздова чедних жеља
док цврчак цврчи, цврчи...
песму спокоја, лепоте и весеља.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!