ДВОЈЕ

Скривени од општег лудила у сновима
Живимо нашу песму, ширимо њена крила
Пркосећи тамним ветровима
И не тражимо више лепоту од света
И опраштамо рекама што теку
Уморни од узалудног лета
Милујемо покошене влати трава
Док бесни безумна олуја
Изнад успаваних испраних глава.

СЛАСНО ВЕЧЕ

Бујно сласно клизи вече

Низ рамена њена гола

Ко анђели да скидају
Ореол јој изнад главе

Из погледа очараног

Узбуркана река тече

И таласе благо ломи

О бокове искричаве

Снежна светлост
Кроз прозоре

Обгрлила загрљене -
Сенке пламене

Замршене трепавице

Затрепере занесене

Осмех титра из зенице

Од милине раширене

Обнажене груди њене

Заиграју под прстима

Од додира опијене

Пољупцима задојене

Смеше му се усне

Задовољне сите жене

ПЕСНИКУ

Распевај одјек тишине

Уклони леденице бола

Наслаге устајале прашине

Са звезданих кола

Ноћас је свет за Човека близу краја

Ноћас је ућуткан песник прогнан из Раја

Пробуди снове из тешке несанице

На лице угнезди распеване птице

Пружи уточиште ветру што лута

Ноћас је скренуо с пута

Пусти то дете да снева

У сигурној утроби песме

Отерај обесне грабљивице

Што гнездо славују руше

Ноћас за чедно грешне

Отвори пупољке душе