Ја презирем позориште
Лутака што ситно трепћу
Очима без боје и грлом што грца
Погнуте главе, дрвеног срца.
И плешу по златној средини
Изгубљене у туђој тмини
На сцени увек иза кулиса
Вештачки насмешеног лица.
У страху од осуде и кривица
Између две ватре заштићене
Подмећу ногу свему што пева
Обарају високи лет жар-птица.
Туђом се душом хране
Главе им полупразне, крв млака
Туђом се смелошћу бране
Туђим се падом дижу из буџака.
Лутака што ситно трепћу
Очима без боје и грлом што грца
Погнуте главе, дрвеног срца.
И плешу по златној средини
Изгубљене у туђој тмини
На сцени увек иза кулиса
Вештачки насмешеног лица.
У страху од осуде и кривица
Између две ватре заштићене
Подмећу ногу свему што пева
Обарају високи лет жар-птица.
Туђом се душом хране
Главе им полупразне, крв млака
Туђом се смелошћу бране
Туђим се падом дижу из буџака.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!