Social Icons

Featured Posts

уторак, 25. фебруар 2014.

* * *

Када је с твог погледа пао вео
На мој пупољак снежно бео
Звезде се просуле блудно, смело
По твојој жудњи чедној, медној
Било је јасно -
Оно што се родило безгласно
А у ноћи грожђе је зрело, врело.

петак, 18. октобар 2013.

НЕМИРНА СЕНКА ДЕТИЊСТВА

Из којих дубина гласом чедним звониш
На игре невине плаве позиваш сећања
Несташне чупаве врбаке нашег детињства
Вирове узбуркане нашег одрастања.

Немирна сенко мог детињства
За тобом неуморно трчкара
Усамљена тужна девојчица
Изгубљеног дечјег краљевства
И маше ти крилима она штиглица
Што смо је спасили од зиме.

Сада те вадим из безнадежне тмине
Немирна сенко мог детињства
Да болно оживим негдашње топлине
На обали реке низ коју весело плове
Наши шарени, папирнати бродићи
Уз звуке милогласне свирале од зове
А у дубинама рибе стрпљиво чекају
Удице замршене међу грањем иве
И стопе босе, дечије у блату утиснуте
Безбрижне кораке радосно живе.

Негде у облацима можда још светлуцају
Свици у летњој ноћи што си их ловио
Да би тршаву косу девојчице украсио
Док је вешто она крила твоје несташлуке
И чувала тајне постојано као стена.
Немирна сенко мог детињства
Да ли је могла да те спаси љубав њена?

ЦРНИ ДУД


Иза куће одувек стоји тај дуд
Говори ми као да тихо пева
Боље је бити дрво него луд
Од оног што се узалуд снева.

Тај црни на један ме сећа бели
Кад смо још веровали у чуда
Неокрњени животом, весели
Нисмо знали да је судбина луда.

Да смо шта нам шапуће слушали
Да смо  у његов живот загледали
Још тада бисмо спознали истину.

Довољно је  гледати у сунце
Опало лишће слати у даљину
Достићи само потребне врхунце

Корењем  дубоко заћи у тмину.


субота, 3. август 2013.

ВЕЧЕРЊИ СОНЕТ

Испод крошње што плодове слути
Срећно заведен мирисом зове 
Збуњен тајанственом хуком сове
Уморни немир спокојно ћути.

Из мрака свитац лењо светлуца
Крај реке мирно сањари ива
Срећна што лети и што је жива
Вечерњу тишину птица кљуца.

У такво вече спознаш самотан
Живот је од туге много већи
Прост је очај човека срамотан

У трави ниче песма о срећи
Запеваће је и тврди камен
У оку цвећа буди се пламен.
 
 
Blogger Templates