Шта остаје иза последње наде,
иза занемеле птице и увелог цвета,
када се гаси последња звезда
и белина све боје украде?
Шта остаје када речи заћуте
у понору неутешне туге
и безгласни крик одјекне у празно,
док ноћ испреда црне пруге?
Шта остаје у замрзлој шуми
када и последње дрво оголи
и престане о срећи да сања,
док северац расејане облаке гања.
Промрзле птице се прену,
задрхте њихова малена срца,
док безнађе немилосрдно осваја
и душа немоћна болно грца.
И зачује се тихи цвркут,
увертира будућег пролећа,
засветли слабашна искра
у оку умирућег цвета.
То се распирује пламен
будућег светлијег света –
провири из камена
срце новог семена.
иза занемеле птице и увелог цвета,
када се гаси последња звезда
и белина све боје украде?
Шта остаје када речи заћуте
у понору неутешне туге
и безгласни крик одјекне у празно,
док ноћ испреда црне пруге?
Шта остаје у замрзлој шуми
када и последње дрво оголи
и престане о срећи да сања,
док северац расејане облаке гања.
Промрзле птице се прену,
задрхте њихова малена срца,
док безнађе немилосрдно осваја
и душа немоћна болно грца.
И зачује се тихи цвркут,
увертира будућег пролећа,
засветли слабашна искра
у оку умирућег цвета.
То се распирује пламен
будућег светлијег света –
провири из камена
срце новог семена.