Social Icons

уторак, 29. мај 2012.

ВРАТИ МИ ИЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ

Врати ми сате белих љубичица
увелих у похоти хладних лица
и девојачке снове чедне
покопане испод коре ледне.

Врати ми прошле дане
на заблуде тешке проћердане
насушно ми требају сада
да бих ти залечила све ране.

Врати ми младе године
бојим се живот ће да мине
пре него ти снове пробудим
и удахнем им потребне топлине.

Недостаје ми сваки трен
који сам угушила страхом
који сам безумно превидела
од лажног поноса обневидела.

Недостаје ми јутро свако
које сам псовала сањива
бесмислом лудим тровала
огорчена, срца рањива.

Сад бих се с тобом у њима будила
захвална дану што се рађа у сунцу
благосиљала нежности и доброте
у твом племенитом, напаћеном срцу.

петак, 25. мај 2012.

НЕ ТУГУЈ

Не буди ноћас тужан
Док месец земљом простире сребрне косе
А латице чежњиво дрхте у одсјају росе
Не примај оглувке радости
Љутиће се живот због нејасне жалости.

Уз нас су добри вилењаци
И сви несхваћени чудаци
И љубављу опијени пијанци
Од света прогнани чедни грешници
Од судбине неправедно осуђени паћеници.
Зар их је мало што уз нас ноћас бдију
У мучној тешкој несаници?

Не буди ноћас тужан
Звезде прште од звонког смеха
Небо одзвања од заљубљених уздаха
На старој јабуци чворак се гнезди
Облак љубављу слуђен занесено језди.

О, не буди ноћас тужан!

среда, 23. мај 2012.

ПРКОС

Нећу поћи за овим облаком
Што кишу земљи у недра сипа
Али са првим сунчевим зраком
Што се просипа из крошње липа
Послаћу ти невино плаво око различка
Што светкује лето са страсним маком
Скривено у зеленом гнезду жита.

Нећу се осврнути за змијским језиком
Што пакосно вреба испод грма цветног
Сажаљиво ћу му само намигнути
Оком пуним доброте и нежности
Јер још у мени снева птица чедности
Што у тишини твоје име опева.

понедељак, 21. мај 2012.

МЕСЕЧЕВА ТУГА

Месец је ноћас туговао
док су цветале  гране
и рађала се бића нова
испод небеског крова.

Месец је желео да сване
и да бестрага нестане
док су звезде лудовале
у глувоћи ноћи бесане.

Месец је тихо боловао
у дубини таме поноћне
док су лепоте пролећне
светковале птице ноћне.

Месец је блед и жут
напустио небески пут
и никог није гануло
кад јутро је свануло.

четвртак, 17. мај 2012.

СОНЕТ О НАМА

Кад пољубим ти ране незарасле
нек из њих замиришу пупољци
са гране нежности тек израсле
пљуштаће топли утешни пољупци.

Кад загрлим снове ти покошене
нек се млади месец пробуди
на твоје капке тугом орошене
нек најсјајнија звезда заруди.

Да те никад више зебње не буде
да те не походе из мрака сене
да ти прошлости грешке не суде.

Предај ми све што те плаши и љути
стисни своје боли присно уз мене
за нас су до птица отворени пути.

понедељак, 14. мај 2012.

ВРЕМЕ ЗА НАС

Време, пожури!
Сказаљке нек убрзају ход,
нека се земља вртоглаво окрене,
нека се месечев светли корак
убрзано покрене.

Када даљине пружају поглед горак,
када туга на окна падне
чим јутро прогледа,
када сен бледа дотакне
осмех прстима од леда.

Пожури време тада:
када ме беснило света
уједе изненада,
а далеко је поглед
моје снаге и нада.

Не жури време,
успори свој неуморни ток:
када погледи жудно пију топлину,
док нам са усана капље радост
и заносно затрепери у грудима младост.

Не жури када се додирну руке,
у трену блискости нестану
бол, патње и муке.
Заустави свој ход тада,
нека постане заувек
једно највредније сада.
 
 
Blogger Templates