Тешке кораке нижем
Род сам са децом и псима
Док звездано бреме дижем.
Стигох до краја света
А срце још не нађох
Да у њему удомим себе
У најдубље душе зађох
Али не нађох спокоја и мира
Већ страх што самотан зебе
У муљу мутнога вира.
И сиђох до самог дна
Јалову спазих чежњу
Слабашну веру и наду
Искрицу наивног сна.
Голи животи нам краду
Најузвишеније жеље и хтења
За нама остају трагови
Улудих бесмислених мрења.
Одустаћу од људи и од себе
Да одмор души пружим
С птицама, бубама, зверима
Од сад се само дружим.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!