Гледам те бело.
Бело пролеће, бело одело,
бело твоје уздржано тело.
Бела птица,уздрхтала, нема,
у нама мирис белог багрема.
Гледам те црвено.
Црвено пролеће, тело у пламену,
црвена птица пева страсно
на твом пожудном рамену.
Скинули смо бела одела,
крвави од захтева тела.
Гледам те жуто.
Жуто пролеће, истрошена тело,
жута птица пева тужно опело.
Обукли смо одела жута
и кренули на два супротна пута.
Бело пролеће, бело одело,бело твоје уздржано тело.
Бела птица,уздрхтала, нема,
у нама мирис белог багрема.
Гледам те црвено.
Црвено пролеће, тело у пламену,
црвена птица пева страсно
на твом пожудном рамену.
Скинули смо бела одела,
крвави од захтева тела.
Гледам те жуто.
Жуто пролеће, истрошена тело,
жута птица пева тужно опело.
Обукли смо одела жута
и кренули на два супротна пута.
Нажалост у животу и љубави је тако- све почиње чисто,невино,бело ,а онда страсно,ватрено,црвено и на крају,нажалост,истрошено,жуто,нестало.
ОдговориИзбришиСвака част Зоко!