Обневидео од заноса мог лудог таласа
Оглувео од урлика мог путеног стаса
Док испијамо продорну тишину
Жудњом задојеног крика
Купамо узаврелом крвљу летњу тмину
У заносу губе се обриси твог и мог лика
Остаје само стопљена њихова паслика
И помешани мириси клонулих тела
У лепљивом мирису липа
А месечина све јаче сипа, сипа...
Prelepa prsma.
ОдговориИзбриши