Иза куће одувек стоји тај дуд
Говори ми као да тихо пева
Боље је бити дрво него луд
Од оног што се узалуд снева.
Тај црни на један ме сећа бели
Кад смо још веровали у чуда
Неокрњени животом, весели
Нисмо знали да је судбина луда.
Да смо шта нам шапуће слушали
Да смо у његов живот загледали
Још тада бисмо спознали
истину.
Довољно је гледати у сунце
Опало лишће слати у даљину
Достићи само потребне врхунце
Корењем дубоко заћи у тмину.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!