Месец је ноћас туговаодок су цветале гране
и рађала се бића нова
испод небеског крова.
Месец је желео да сване
и да бестрага нестане
док су звезде лудовале
у глувоћи ноћи бесане.
Месец је тихо боловао
у дубини таме поноћне
док су лепоте пролећне
светковале птице ноћне.
Месец је блед и жут
напустио небески пут
и никог није гануло
кад јутро је свануло.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!