Нећу поћи за овим облакомШто кишу земљи у недра сипа
Али са првим сунчевим зраком
Што се просипа из крошње липа
Послаћу ти невино плаво око различка
Што светкује лето са страсним маком
Скривено у зеленом гнезду жита.
Нећу се осврнути за змијским језиком
Што пакосно вреба испод грма цветног
Сажаљиво ћу му само намигнути
Оком пуним доброте и нежности
Јер још у мени снева птица чедности
Што у тишини твоје име опева.
Forma ove pesme me je iznenadila (prijatno, dakako, a emocija koju nosi i snaga stihova, kao i poruka koja je delom u samom naslovu pesme, po ko zna koji put je nesto sto citaoca nikako ne moze ostaviti ravnodusnim. Mogu da ti se dive ili zavide, Licno se divim tvojoj poeziji.
ОдговориИзбришиКада овакав коментар напише песник кога изузетно ценим и чија је поезија врх данашњег српског поетског стваралаштва,то ми пуно значи. Хвала од срца.
Избриши