испод капака згужвана
тајна се сакрила
и успешно одолева
твојим продорним очима.
Не веруј мом погледу –
он није огледало срца,
равнодушан, празан, туп
и када душа грца.
Нећеш га открити,
он је прескуп,
никако се не даје,
ни када срце пуца.
У моје усне погледај,
ту се моје срце одаје:
скривен смешак у углу,
дрхтај бола, очаја и среће
на уснама се покреће,
необуздано, несвесно.
И стиснути гнев и љутња
у загризу болном,
када ни ћутња није довољна
да те рани осветом.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!