Не дам да ме мрви
точак кварног света.
Не дам овај живот
малени, а вредан:
Једног чистог смешка
невиног пупољка
Једног зрака ока
из безнађа мрака
Једног малог скока
до нежног облака.
2.
Док свет темеље руши
срца оковаше зли дуси
разменише нежност
доброту и част
за похлепу, сујету
и голу страст.
Запева нема птица
патетичну песму
o љубави и боли
за оног који воли
невино, исконски чисто
кaо витезови из давнине
док се цинични свет руга
из најдубље тмине.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!