Не могу ти рећи.Ни кишним оком,
ни олујним уздахом,
ни сунчаним челом,
ни ињем у коси.
Године старије од векова
нису довољне.
Ни сва јесења умирања,
ни сва пролећна рађања.
Не могу ти рећи...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Ауторка овог блога и песама
Најчитаније песме
-
Падају пахуље беле,невеселе на исцрпљене воћњаке, јабуке неубране,презреле, на гране тужно повијене. Падају пахуље беле,невеселе на с... -
Узми ме до последњег бола, испиј и последњу кап мог тела, копај по мојој души до најмрачнијих дубина где се крију непознате звери и узл... -
Твој страх има руке мојих одсутних загрљаја, на уснама крик незаситих пожуда. Заволи га. У коси замршен ветар мојих разузданих лутањ... -
Љуби далеке чежње страсне: и кад се усне уморе и трешње избледе од јесење туге нејасне, кад самоћа уплаши жеље и од стрепње се руке зал... -
Удахни животу бесмртне жеље док у пољупцу трепери страсно док загрљај порађа свемоћне снове изговори молитву за љубав безгласно да и пос... -
Врати ми сате белих љубичица увелих у похоти хладних лица и девојачке снове чедне покопане испод коре ледне. Врати ми прошле дане на з... -
Сада на оном мосту стоји где олује прошлости не пролазе, своје ране више не броји и мирно гледа реке док одлазе. Од судбине се више не ... -
Испод крошње што плодове слути Срећно заведен мирисом зове Збуњен тајанственом хуком сове Уморни немир спокојно ћути. Из мрака свитац ... -
Поражено зло понизно клечи пред снагом бесмртних речи. С врха света доброта кличе, иза ње лепота поносно ниче. Над реком врлина лете б...
Блог ПОЕЗИЈА ТОПЛИНЕ ,
чији је аутор Зорица Савић,
лиценцирано је
под условима лиценце -
Засновано на изворном делу:
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!