ТВОЈЕ БУБЕ

Те твоје бубе
могу да ме излуде,

а волим их и када ме љубе
и када ми суде.

Слутим шта их је опекло,
шта избезумило, шта порекло
тог страха што их прогања
слепилом јурњаве без даха.

Јутро их је опило,
изненадило усред мрака
збуњене силином једног зрака,
распрштале се по мислима,
као плод нара изникао
из запаљених недара.

Твоје бубе и бубице
стално мењају лице,
али њихова срца
куцају песму исту,
невину, дечију, чисту.

Видим их као на длану,
испредају нити до мог срца,
понекад плану,
онда угасну,
час до неба израсту,
па спласну.

Превртљиве, стабилне,
миле, окрутне,
грубе, нежне,
мирне, бесне,
тужне, веселе,
озбиљне, смешне,
паметне, блесаве,
чедне, грешне,
пијане. трезне...

Твоје бубе и бубице,
моје сузе туге
и сузе радоснице.