испунити празне ти зене
и раширити руке склопљенена снове посустале.
У нека боља времена
кад се твоја душа уморна
из беспућа уздигне снена
крилима њеног топлог срца.
Просуће по теби ватре
звезда набубрелих, зрелих
и водоског суза јој врелих
из погледа пожудних.
Можда ће две самоће
здружене у немоћи и боли
створити свет чудесне лепоте
за све несрећне, несхваћене
оне које судбина не воли.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!