Поезија топлине
ПРАЗНИНИЦарице ничега растројена блејоСвуда си у мени а нигде те немаПод пепељем расута ко бронза немаСвуда око мене мук те је завејоСвуда а нигде без мисли иједнеПратиш ме моје тешке коракеСатиреш и тераш речи моје беднеКа дну неке безбојне остареле ракеКако си ме само сручила у телоСве што носи силу збацила си с духаТупоглаво бравље постала ми психаСваки поглед свела на недељно белоКишно сиво речје маглено и кривоОсужено вече из кога се бечеПретече незнања и безречна стањаМучиш ме не даш ми ни одговоре ни питањаНишта ми не даш ништа да се сањаНичему се душа у теби не клања
Коментаришите слободно, али културно!
Ако преузимате песме са мог блога, молим вас да их потпишете мојим именом.Унапред хвала!Зорица Савић
ПРАЗНИНИ
ОдговориИзбришиЦарице ничега растројена блејо
Свуда си у мени а нигде те нема
Под пепељем расута ко бронза нема
Свуда око мене мук те је завејо
Свуда а нигде без мисли иједне
Пратиш ме моје тешке кораке
Сатиреш и тераш речи моје бедне
Ка дну неке безбојне остареле раке
Како си ме само сручила у тело
Све што носи силу збацила си с духа
Тупоглаво бравље постала ми психа
Сваки поглед свела на недељно бело
Кишно сиво речје маглено и криво
Осужено вече из кога се бече
Претече незнања и безречна стања
Мучиш ме не даш ми ни одговоре ни питања
Ништа ми не даш ништа да се сања
Ничему се душа у теби не клања