НЕ РЕЦИ ДА ЈЕ КАСНО

Не реци да је касно
за гране разигране,
од миловања ветра
несташно замршене;
за пламене стреле
и лептире немирне
на цвету узавреле.

Не реци да је касно
за облаке несташне,
њихове игре грешне
на небу руменом,
док зрак јесењег сунца
милује земљу страсно.

Не реци да је касно
за реке узбуркане
и вртлоге им опасне,
јер рибе се у њима
жудно, плахо грле
док далеком мору хрле.

Не реци да је касно,
јер заспаће моје наде,
а пчеле још младе
затвориће се у цвет,
свој самотни, тужни свет.

Не реци да је касно,
јер престаће цвеће
да мирише и уздише
док пупи бујно дрвеће,
а пчеле престаће
да праве од нектра мед,
срце постаће им лед.