НЕЗНАНОЈ

Ти, незнана, која имаш моје снове

и срећу моје пропуштене судбине,
буди достојна своје присутности,
мање ће ме болети моја одсутност.

Изабрана да убереш плодове
мојих неостварених снова,
буди вредна мог бола!

Подари му своје најдубље тајне
и најдрагоценије женске дарове
онако како ја нисам умела.

Штити га од бесних олуја
и мрачних дубина његових немира,
негуј тај цвет који сам ја засејала
на неплодно тло.

Улови ту птицу коју сам ја ослободила,
нека само теби пева,
не дозволи да ти бледа зора зароби
најлепши пролећни дан,
не допусти да прерана јесен
заклони летњи, сунчев сјај.

Нека све наше заблуде
постану ваше истине,
поруши тај зид који сам зидала
и изгради дом испуњен празничним
звуцима и мирисима.

Заклони цвећем прозоре,
који гледају у недостижне даљине,
пружи му живот стваран,
али ми остави ту нему птицу,
коју могу да чујем само ја.