ДРХТАЈ МОДРИХ ЖЕЉА

Чујеш дрхтаје плача
у таласу смеха

док израњамо из жабокречине
окупани пљуском крваве месечине.

Нек се пролазност само церека
нек протиче незаустављиво река
ми смо на обали враћене младости
пронашли путеве вечности.

Под лозом модрих жеља,
у песми слуђених зрикаваца
блејању наивних јагањаца
у тишини вечери што на нас пада
са звездама плодног неба.

Загрли нежношћу снажно
моје будуће дане
и не дај судбини да нам украде
погледе младе, насмејане.