РАСТАНАК

Сваки пут кад се растајемо
У празно се вину две птице
Згрчено у шаци кривице
Скамени се срце лептирице

У тишини долазеће тмине
Судба безвољно склопи очи
Пред погледом даљине

Сваки пут кад се растајемо
Заустави ток наша река
Испод моста на коме чека
Упорно, верно једна сена
Застала у ходу времена

Сваки пут кад се растајемо
Један се угаси свитац
Занеми распевани зрикавац
Над лозом ветар застане
Да одболује растављене

У сенци распукле стене
Склопе се две руке раздвојене
И замашу мараме беле
За дане неспокојне, усамљене