Седим крај тебе на нестабилној столици,
уздрхтала од случајног додира.
Под јаким рефлектором твог погледа
чини ми се моја несавршеност се огледа.
С тобом су тренуци као ход по танкој жици.
Ипак, заноси ме тај плес по танком леду,
између узлета и могућег пада.
Мада стојим на високој литици,
препуштам се тој опојној вртоглавици.
С тобом су тренуци као ход по танкој жици.
уздрхтала од случајног додира.
Под јаким рефлектором твог погледа
чини ми се моја несавршеност се огледа.
С тобом су тренуци као ход по танкој жици.
Ипак, заноси ме тај плес по танком леду,
између узлета и могућег пада.
Мада стојим на високој литици,
препуштам се тој опојној вртоглавици.
С тобом су тренуци као ход по танкој жици.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!