Укорењени смо.
Претешке су наше гране
за лет у будуће дане.
Заузети наши облаци,
не примају нас судбоносци.
Кад тамна зора осване,
однеће снове недосањане.
Остаће само бела птица,
златокљуна, нема певачица –
која не тражи ни гнездо
у сенци твог лица.
Пусти је да те воли, звездо
мојих тамних ноћи,
безусловно и чедно
у белим дубинама немоћи.
Претешке су наше гране
за лет у будуће дане.
Заузети наши облаци,
не примају нас судбоносци.
Кад тамна зора осване,
однеће снове недосањане.
Остаће само бела птица,
златокљуна, нема певачица –
која не тражи ни гнездо
у сенци твог лица.
Пусти је да те воли, звездо
мојих тамних ноћи,
безусловно и чедно
у белим дубинама немоћи.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!