зелена житна поља
са ветром у перима
да израњају из болних уздаха
и заборављених дубина
као пропуштена судбина
у неком кошмару затурена
Да ли сам сањала
тај глог што се гуши од полена
са љубавним зовом птица
док мирише са врха неосвојених
планина младалачких илузија
и у твом гласу
песма његових птица одзвања
Да ли сам сањала
ту лозу претежалу од модрих хтења
што око тебе се увија
са укусом сласних давних жеља
тек сада остварених.
Да ли сам сањала
ту ливаду нежних невена
а видим је у твом погледу
као сунца давно угашена
поново запаљена.
У поезији су и најлепше песме где песник постави питање, али не даје директне одговоре. Такве песме читаоцу дају могућности да их доживи на свој начин. сопственим осећањима вођен. Успела си. Предивна песма.
ОдговориИзбриши