у нестварно стварној јави,
у сну неком чудном,а будном.
Као да живот
први пут се живи.
Поглед се први пут диви:
птици засталој у лету
да небеско плаветнило доживи,
роси случајно засталој на цвету
да први пут осети
у пољупцу буђења сласт.
Као да први пут се дају
рекама сенке топола
у светлосном титрају,
рибе у дубинама
воденом вртлогу,
ветрови први пут чешљају
врбама косе рашчупане.
Лече стазе утабане
корацима небројаним
старе и нове ране.
И још један дан
се спокојно улива
у вечерњи румени сан
док месец извирује
вечном светлошћу окупан.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!