Ти си ми душу удомио.
Њене влажне и мрачне улице
обасјао сунчевим зрацима,
и забаченим ћорсокацима
отворио звездане путеве.
Клонуле главе сунцокрета
у долу заборављених снова,
подигао до неба високо,
и усадио у моје песме
неуништиво корење, дубоко.
У мрачној, бесаној ми ноћи
видео си први светли поглед
заруменеле цвркутаве зоре
а мојој успаваној јави отворио
пробуђене све цветне прозоре.
Њене влажне и мрачне улице
обасјао сунчевим зрацима,и забаченим ћорсокацима
отворио звездане путеве.
Клонуле главе сунцокрета
у долу заборављених снова,
подигао до неба високо,
и усадио у моје песме
неуништиво корење, дубоко.
У мрачној, бесаној ми ноћи
видео си први светли поглед
заруменеле цвркутаве зоре
а мојој успаваној јави отворио
пробуђене све цветне прозоре.
Посебност песми даје неочекивана рима..бежање од клишеа у форми. Садржај је одраз душе песникињине, а само то и ЈЕСТЕ поезија кад се душа стави на папир.
ОдговориИзбриши