Чекај ме пред крај пута,
иза свих заблуда,
иза сећања,
када живот престане да лута
и о срећи да сања.
Када и последњи вулкан
почне да се гаси
и крвоток свој ток успори;
тада ме поново створи,
као дрво.
У пролеће да те мирисима мами,
у лето од врелине брани,
у јесен плодовима дарује,
и беле зиме да ти греје.
иза свих заблуда,иза сећања,
када живот престане да лута
и о срећи да сања.
Када и последњи вулкан
почне да се гаси
и крвоток свој ток успори;
тада ме поново створи,
као дрво.
У пролеће да те мирисима мами,
у лето од врелине брани,
у јесен плодовима дарује,
и беле зиме да ти греје.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!