Ми смо осуђени на слутњу,
на мрак најсјаније звезде,
на ћутање најкрупнијих речи,
док сумња држи узде
и љубав пред сујетом клечи.
Осуђени да сањамо јаву
и живимо у недосањаном сну,
да би се отргли мутној поплави
ми безглаво тонемо ка дну.
Ми само слутимо кроз време
и даљине душу наше половине
и никада нећемо спознати
сврху наше судбине.
Од слутњи преморени,
сумњом заражени,
неостварени љубавници
недоказане љубави,
од истог проклетства скројени.
на мрак најсјаније звезде,
док сумња држи узде
и љубав пред сујетом клечи.
Осуђени да сањамо јаву
и живимо у недосањаном сну,
да би се отргли мутној поплави
ми безглаво тонемо ка дну.
Ми само слутимо кроз време
и даљине душу наше половине
и никада нећемо спознати
сврху наше судбине.
Од слутњи преморени,
сумњом заражени,
неостварени љубавници
недоказане љубави,
од истог проклетства скројени.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!