РАЗБАЦАНЕ ПЕРЛЕ

1
Облаци су сву ноћ решавали
текуће проблеме:
ноћас је свет тако тужан –
закључили су без дилеме,
али ми не можемо изменити
устаљене шеме,
зато плачимо, плачимо –
исплачимо тешко бреме.

2
Ми смо две дружељубиве самоће
пронађене у самотној гомили,
будни и истински живи
били смо само ми
док смо се опчињено гледали.

3
Не постоји време,
само наша пролазност
именује дане,
између две пролазности стоји мост
на коме прошлост лечи ране.

4
Тражим те промашеним путевима
превазиђеним стиховима,
док ме белина све више обавија,
а прошлост јуриша на мене
као разјарена гомила.

5
Пронађи ме и
не враћај ме тамо
где ме сви виде
а мало ко осећа –
у кругу у коме онај
ко не трчи укорак с другима
увек се себи враћа,
и особеност скупо се плаћа,
ја се не сналазим.