ИЗАЂИ

Изађи из мојих песама,
предуго сам те од речи вајала,
док си савршено нестваран, призиван,
лутао по ходницима између стихова,
белина те је дубље од речи спознала.

Отисни се са згужваног папира
крилима мојих чежњивих уздаха
у звездану ноћ жудњом узаврелу
и испуни својим слатким соковима
моја од чекања пресахла врела.

Жељна сам твог речитог погледа,
усана распуклих од пољубаца
и живог, топлог, уздрхталог тела.