СУМЊА

Када сумња загризе
где највише боли,
а срце још увек може да воли,
заплаче месец црвеним сузама
за тек распупелим звезданим ружама.

Када забоде отровну жаоку,
нашој птици крила сломи
и тек изниклом цвету сунце заклони,
нека ме не гледа и не прати
тим погледом са труњем у оку.

Са друге стране дуге
утопићу своје туге,
у реци безусловне љубави;
сакрићу тамо своје лице,
уморно од непостојеће кривице.