НАЂИ МЕ

У самотним ноћима кад излете туге

иза сваког сабласног ћошка
и тама те дотакне прстима од леда
док с неба те само далека звезда гледа
нађи ме:
у пуцкетању ватре налик нашем смеху,
у одсјају њеном са бојама дуге,
лавежу нервозног верног псета,
у мирису тек испечених колача.

Не допусти да те савлада сета,
да те потреса грч обузданог плача.
Буди поносан на нас!
Два неуморна борца против времена,
одсутности, заблуда, сумње сваке,
а самоћи и чекању вешта;
два вечна пламена
што их не гаси ни даљина.

Док све се границе руше
љубав носи наша имена
и све је златна месечина
што додирну наше спојене душе.