на исцрпљене воћњаке,
јабуке неубране,презреле,
на гране тужно повијене.
Падају пахуље беле,невеселе
на сенице уморних крила;
а грлица сетна,промрзла
своју је главу под перјем скрила.
Падају пахуље беле,невеселе
на баште усамљене, напуштене.
И жале сјајне мајске дане руже увеле
док око њих сурови ветрови круже.
Падају пахуље беле,невеселе
на шуме успаване,пожутеле,
док у скривеним жилама дрвећа
теку сокови будућег пролећа.
Падају пахуље беле,невеселе.
У соби пламен упорно тиња,
док се на смрзнуте прозоре
спушта букет сребрног иња.
Падају пахуље беле,веселе
на улицу завејану,насмејану,
дечјом грајом ошамућену,
корацима бројним утабану.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, али културно!